Ni oka da sklopim,
postelja prazna tera san,
a život se topi
I nestaje brzo, k'o dlanom o dlan.
K'o razum da gubim,
jer stvarnost I ne primećujem,
još uvek te ljubim,
još uvek ti slepo verujem.
K'o luda, ne znam kuda,
ljubavi se nove bojim,
a dane, žive rane,
više ne brojim.
Molitva, kao žar na mojim usnama je,
molitva, mesto reči samo ime tvoje.
(I) Nebo zna, kao ja,
koliko puta sam ponovila,
to nebo zna, baš kao ja,
da je ime tvoje moja jedina
molitva.
Al Bogu ne mogu
lagati sve dok se molim,
a lažem ako kažem
da te ne volim
| |
|
|
